KIKINDA: Obezbeđenje opštinske imovine u partijske svrhe

Prve privatne firme za fizičko-tehničko obezbeđenje (FTO) u Srbiji osnovane su početkom devedesetih godina, a Zakon o privatnom obezbeđenju je donet tek 2013, ali ga faktički i dalje nemamo, jer još uvek nisu usvojeni svi neophodni podzakonski akti, a i prolongira se primena zbog novih rokova za obuku zaposlenih radnika, kojih je u Srbiji između 40 i 50 hiljada.

Time se ova oblast ubraja u najneuređenije, a u dvodecenijskom bezakonju FTO-firme su nicale i gasile se, a osnivači su bili policajci i udbaši, bivši i aktivni, kao i mnogi kriminalci, sa i bez značke JSO-a i drugih formacija, koji su tako svoju snagu i veštine sa asfalta ili ratišta mogli legalno da naplate i uposle svoju organizovanu grupu. Nekima je to bio izlaz iz sfere kriminala i prelazak u legalne tokove, a drugima pokriće za uniformisanu bandu narkodilera, reketaša i siledžija.

Vremenom se ambijent popravljao i bilo je sve više vlasnika bez tamne prošlosti, a u poslednjoj deceniji, kako se država usklađuje sa Evropskom unijom, na ovdašnje tržište su došle i međunarodne FTO kompanije iz Britanije i Švedske (G4S i Securitas). Ako se ostvari novi rok dat za primenu Zakona o privatnom obezbeđenju, 1. januara 2017. godine, trebalo bi da svi zaposleni u privatnim agencijama imaju završenu obuku po propisima MUP-a, a dotle bi trebalo da budu usvojeni svi podzakonski akti, tako da će konačno biti uređen zakonski okvir.

No, to ne znači da će sve što se radi u ovoj oblasti biti zakonito, iz prostog razloga što veliki deo novca koji prihoduju FTO-firme dolazi iz javnog budžeta i neophodna je bolja primena i drugih zakona, pre svega krivičnog, da bi se stvari u potpunosti uredile.

Privatnici su ušli u javni sektor kako su državne firme i ustanove počele da ukidaju portirske službe krajem devedesetih. Otpuštanje portira pravdano je racionalizacijom, jer su, kako se tvrdilo, privatni čuvari jeftiniji a i efikasniji. Međutim, vremenom su troškovi za usluge obezbeđenja postajali sve viši, uprkos razvoju tehnike i proklamovanoj štednji svih vlasti do sada. Kako su rasla izdvajanja, tako su nicale nove sekjuriti agencije, koje su naprasno dobijale poslove u opštinskim, pokrajinskim i državnim preduzećima i ustanovama, što već dovoljno govori da je i ova oblast postala odlično pokriće za ispumpavanje para iz budžeta i zapošljavanje partijskog kadra. Mediji su poslednjih godina, uglavnom citirajući tekstove CINS-a, istraživačkog centra Nezavisnog udruženja novinara Srbije, pisali i govorili o nameštenim tenderima za obezbeđenje javne imovine i sumnjama da se na taj način partije i političari finansiraju. A kad je tako u celoj državi, ni u Kikindi nije moglo biti drugačije.

Vreme radikala

Praksa je u Kikindi usavršavana u poslednjoj deceniji – počelo je sa predsednikom opštine Branislavom Blažićem i radikalima od 2004. do 2008. godine, nadograđeno potom u vreme vlasti Demokratske stranke, i nastavljeno od 2013. sa naprednjacima. Partijski kadrovi su osnivali FTO-firme, koje su odmah po osnivanju dobijale poslove obezbeđenja od opštinskih firmi i to su im, uglavnom, bili jedini poslovi, a gašene su čim bi njihova partija pala sa vlasti. Istovremeno, lokalna vlast je iz godinu u godinu povećavala izdvajanje za ove namene i širila broj svojih obezbeđenih objekata, uglavnom bez valjanih razloga. Uz to, javna nabavka je pretežno zaobilažena, a i kada je raspisivana, očigledno se unapred znalo ko će dobiti posao.

Kako je oblast neregulisana, ni sve firme koje su poslovale sa opštinom u poslednjih desetak godina nisu bile formalno registrovane kao FTO agencije, već su neke osnovane kao samostalne zanatske radnje ili radnje za uslužne delatnosti… Većina i jednih i drugih bile su kratkog daha i osnivane su u režiji podmladaka vladajućih partija, zaslužnih članova ili bliskih preduzetnika. U razgovoru sa nekoliko bivših i sadašnjih članova SRS-a, DS-a i SNS-a, koji nisu želeli da budu imenovani, u opštinskim odborima su pravljeni spiskovi članova za zapošljavanje u firmama za obezbeđenje i prosleđivani vlasnicima firmi.

Svoje ljude je Srpska radikalna stranka ubacila u poslove obezbeđenja već 2005. godine. Najviše posla imala je firma „Indžoj“ (Enjoy), registrovana početkom te godine kao samostalna zanatska radnja na Margitu Cvijanović, suprugu jednog od tada uticajnih radikala Ljubiše Cvijanovića. Obezbeđivali su za račun opštine kompleks ateljea „Terra“ u starom „Tozinom“ pogonu, javne skupove i koncerte, autobusku stanicu…, a po svedočenjima, upošljavani su uglavnom članovi SRS-a.

Od 2006. godine u posao je uključena i Radnja za uslužne delatnosti „Eureka“, koju je te godine osnovalaBiljana Kikić, odbornica SRS-a u Skupštini opštine. Čim je osnovana, odabrana je da obezbeđuje kompleks Sportskog centra „Jezero“, potom i zgradu Doma omladine (danas Kulturni centar), a i ova firma je radnu snagu crpela iz članstva SRS-a.

Sve je to tako funkcionisalo do leta 2008. godine, kada su socijalisti napustili koaliciju sa radikalima, tj. sa tada već novopečenim naprednjacima, i formirali vlast sa Demokratskom strankom. Sa promenom vlasti, dolazi polako i do promene i u opštinskom sektoru obezbeđenja.

Vreme demokrata

A u toj novoj vladajućoj koaliciji, demokrate su preuzele i nadzor nad sistemom obezbeđenja opštinskih objekata i imovine, štaviše, proširile su ga, pa su pored Sportskog centra, Narodnog muzeja (Kurije), Autoprevoza i Terre, čuvanim objektima pridruženi Centar za stručno usavršavanje od 2010. godine, i Narodna biblioteka „Jovan Popović“ i Toplana od 2011.

Čim su im istekli ugovori početkom 2009. godine, Cvijanović i Kikić su izgubili poslove sa opštinom i ubrzo su ugasili firme, jer su im ti poslovi bili i jedini – „Eureka“ je brisana iz registra Agencije za privredne registre 2010. a „Enjoy“, koji je u međuvremenu preregistrovan u privredno društvo – 2012. godine.

Neki su i preživeli, pa je sa novom vlašću (čitaj: demokratama) u početku najviše radila Agencija „Oko gard“ (Oko guard), vlasnika Ištvana Balaža iz Kikinde, koja je tokom 2009. i 2010. godine bila angažovana na obezbeđivanju Sportskog centra, „Terre“, Narodnog muzeja i Autoprevoza. Iza osnivanja ove agencije 2006. godine nisu stajale partije, već nekoliko bivših policajaca, koji su sarađivali i sa radikalima i sa demokratama dok su bili na vlasti, zapošljavajući im mnoge članove. Najednom, početkom 2011. „Oko gard“ nestaje sa scene i ubrzo, sredinom 2012. godine odlukom osnivača brisan je registra APR-a.

Obezbeđivanje Biblioteke najskuplje

Zgrada Narodne biblioteke „Jovan Popović“ do polovine 2011. godine nije imala obezbeđenje, a od tada pa do kraja 2014. za „fizičko i protivpožarno obezbeđenje“ potrošeno je preko 10 miliona dinara, odnosno skoro 3 miliona godišnje.

Među firmama koje su obezbeđivale opštinsku imovinu nalazila se još jedna agencija bivšeg policijskog inspektora – „BRB Sekjuriti“ (BRB Security) Milana Bogdana, nekadašnjeg šefa kriminalističke policije u Kikindi. Agencija je osnovana u leto 2009. godine, a od aprila 2010. godine pa do kraja maja 2011. godine obezbeđivala je zgradu Kurije, u kojoj su smešteni Narodni muzej, Istorijski arhiv, Turistička organizacija i ADZNM „Gusle“. Posle toga više nije bila angažovana ni u jednoj opštinskoj ustanovi, a ugašena je u jesen 2013. godine.

U posao sa opštinskim sektorom na velika vrata krajem 2010. i početkom 2011. godine ulazi Agencija „S&W Kikinda“Dušana Gašića iz Kikinde. On je bio zaposlen u firmama koje su obezbeđivale opštinske objekte za vreme vlasti SRS-a, a bio je i član ove partije, ali je potom za vreme DS-a samostalno ušao u posao i njegova agencija je imala najveći promet sa opštinskim preduzećima od 2010. do 2013. godine. Obezbeđivala je Sportski centar, „Autoprevoz“ i Toplanu, ali je vlasnik morao da izlazi u susret vlastima zapošljavajući pojedine članove stranke.

Još jednoj firmi je dobro krenulo tokom vladavine DS-a – „Panonija bezbednost“ iz Kikinde, koju zastupa Smilja Komluški, osnovana u leto 2009. godine i aktivna do danas. Njen suprug Vladislav je nekadašnji inspektor Službe državne bezbednosti, koji se već skoro dve decenije bavi privatnim poslom, takođe u oblasti obezbeđenja imovine. „Panonija bezbednost“ je obezbeđivala od 2010. do pred kraj 2014. godine Centar za stručno usavršavanje, a angažovani radnici bili su članovi DS-a.

Firme za jednokratnu upotrebu 

Ali, to što su im firme koje su dobijale poslove obezbeđenja izlazile u susret i zapošljavale članove, funkcionerima Demokratske stranke izgleda nije bilo dovoljno, već su sami krenuli, poput radikala, da osnivaju FTO firme.

Kao što smo pomenuli, u junu 2011. godine poslove obezbeđenja zgrade Kurije izgubila je firma „BRB Sekjuriti“, a na njeno mesto dolazi Agencija za pružanje poslovnih usluga „Viktorija“ (Victoria), koju je mesec dana ranije osnovala Kikinđanka Milica Ljepoja, članica Demokratske stranke. To je bio prvi posao nove firme, i odmah joj je dopalo da obezbeđuje najveću javnu zgradu u gradu. Nedugo nakon Kurije, „Viktorija“ počinje da obezbeđuje i zgradu Narodne biblioteke. No, ova agencija funkcioniše samo do aprila 2012. godine, kada se gasi, a dotle je prihodovala 5,2 miliona dinara iz opštinske kase.

Kako nestaje „Viktorija“, tako se pojavljuje nova agencija – „Marigold“, sa sedištem u Banatskoj Topoli, selu u kikindskoj opštini, a osnivač joj je krajem 2011. godine bio Roland Turi, u to vreme takođe omladinac DS-a. Ona dobija poslove obezbeđenja Kurije i Biblioteke tokom leta 2012. i prihoduje skoro 2,3 miliona. U septembru te godine „Marigold“ biva ugašen i brisan iz registra.

Iako je nakon majskih izbora 2012. godine u lokalu zadržao vlast u koaliciji sa SPS-om i LSV-om , kikindski odbor DS-a počeo je da oseća posledice gubitka državne vlasti – počela su propitivanja o raznim poslovima i javna prozivanja za lopovluk i stranačko udomljavanje.

Nakon što je ugašen „Marigold“, u septembru 2012. u posao obezbeđenja ove dve ustanove ulazi Zanatska radnja za fizičko-tehničko obezbeđenje „System Šovljanski“ iz Novog Sada, koju je 2006. godine osnovao Miroslav Šovljanski, i po podacima iz odgovora koje smo dobili od nadležnih, angažovana je do kraja 2013. Da i ova firma ima veze sa DS-om govorio je sastav zaposlenih, a i činjenica da je „Sistem Šovljanski“ po dolasku u Kikindu dobio i posao obezbeđenja Gerontološkog centra, pokrajinske ustanove kojom upravljaju demokrate.

Vreme naprednjaka

Nekako se koalicija DS-SPS-LSV-SVM održala do septembra 2013. godine, ali je tada prvo jedan ligaš promenio stranu, potom i odbornici SPS-a, i naprednjaci su se dograbili i kikindske vlasti. Krenuli su odmah sa već čuvenim „merama štednje“, pa su tako usledila kresanja, uz obavezne pogrde raskalašnim prethodnicima, i u sektoru obezbeđenja objekata i imovine. A kako su, evidentno je, iz godinu u godinu naduvavani troškovi obezbeđenja, naročito Kurije i Biblioteke, novoj vlasti i nije bilo teško da napravi uštede, ali i da nastavi sa istom praksom, što se jasno vidi iz podataka o agažovanim firmama tokom 2014. godine.

Agencija „S@W“ je bila u poslu još samo nekoliko meseci po dolasku SNS-a na vlast. Iz „Jezera“ se početkom 2014. istiskuje „Panonija bezbednost“, a u februaru i martu iz posla sa „Terom“ i „Toplanom“ preduzetnička radnja „Eureka BK“, osnovana nekoliko nedelja ranije (11. februara). U stvari, ova radnja je neformalna naslednica ugašene radnje „Eureka“, koja je poslovala u vreme radikalske vlasti – adresa im je ista, a i osnivač – Biljana Kikić, nekadašnja odbornica SRS-a, koja se i sama u međuvremenu premetnula u naprednjakinju. Povratak ove preduzetnice na „sekjuriti scenu“ bio je silovit – već nakon nedelju dana od osnivanja, mimo postupka javne nabavke, dopalo joj je da obezbeđuje „Toplanu“, a nedugo zatim i kompleks ateljea „Terra“, koje i danas obezbeđuje.

Agencija „S@W“ doživela je sudbinu mnogih pre nje – nakon što je vlasnik izgubio poslove od naprednjačke vlasti, odlučio je da se povuče iz posla, pa je oktobra 2014. godine podneo zahtev APR-u za privremeni prekid rada.

Slučaj dvojice izigranih Kikinđana

Krajem juna ove godine Kikinđani Igor Miškov i Aleksandar Kostin ponadali su se da im dolaze lakši dani u životu, jer su potpisali ugovore o radu na obezbeđenju Narodne biblioteke „Jovan Popović“. Ali, 1. jula im je ipak saopšteno da neće zasnovati radni odnos i da će druga dvojica dobiti njima već namenjeni posao. Kako su nam posvedočili Igor i Aleksandar, predstavnik beogradske firme „Dobergard“ rekao im je da su njihove zamene zaposlene voljom opštinskih čelnika i da je firma bila ucenjena poništavanjem javnog tendera, ukoliko ne udovolji zahtevima vlasti.

No, krenimo redom. Krajem maja njih dvojicu je pozvala Klara Šilić, savetnica za zapošljavanje u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, poštu su na evidenciji, i saopštila im da Agencija obezbeđenje „Dobergard“ iz Beograda traži dva radnika za rad na obezbeđivanju kikindske Biblioteke. Javni tender lokalne samouprave na kojem je „Dobergardu“ produžen posao u Biblioteci i Narodnom muzeju, zaključen je 11. juna, i toga dana, po potpisivanju ugovora, rukovodilac sektora FTO i PPZ beogradske firme Bojan Joksić pozvao je Miškova i Kostina na sastanak.

„Sastali smo se u jednom kafiću u centru, on je doneo ugovore o radu, koje smo potpisali i predali smo mu svoje radne knjižice. Po njegovim rečima, trebali smo da počnemo da radimo 1. jula i u međuvremenu smo zadužili radne majice, kartice sa identifikacionim brojem, knjigu dežurstava i službene mobilne telefone. Međutim, tog 1. jula pre podne, Joksić me je pozvao telefonom i rekao da dolazi u Kikindu i da treba da se nađemo, ali da prvo ide u Opštinu. Javio se ponovo nakon nekoliko sati i pozvao nas u onaj isti kafić. Tada smo ga zatekli sa dvojicom ljudi i on nam je saopštio da nema ništa od posla i da su primljena ta dvojica“, priča Aleksandar.

Po njegovim i rečima Miškova, Joksić im je saopštio da neće početi da rade, jer je „došlo do nekih problema sa čelnicima opštine“. Miškov i Kostin kažu da im je Joksić izražio žaljenje i objasnio da je postojao ultimatum predsednika opštine Pavla Markova i članice Opštinskog veća zadužene za kulturu Stanislave Hrnjak, da „Dobergard“ zaposli dvojicu članova Srpske napredne stranke, inače će biti poništena javna nabavka na kojoj je „Dobergard“ dobio posao fizičkog obezbeđenja Biblioteke.
„Izvinite momci, nije do mene, ova dva čoveka će raditi jer su nam u opštini tako rekli“, rekao im je, kako tvrde Miškov i Kostin, doslovce Joksić.

Direktor i vlasnik „Dobergarda“ Dušan Đukić je u pisanom odgovoru naveo da je njegova firma ugovor sa Narodnom bibliotekom „Jovan Popović“ zaključila „nakon transparentno sprovedenog postupka javne nabavke“.

„Kao direktor i odgovorno lice nisam potpisao ugovore o radu sa gospodom Igorom Miškovim i Aleksandrom Kostinom, pa regionalni rukovodilac FTO i PPZ za Vojvodinu Bojan Joksić iste nije ni mogao da stornira. Gospođu Hrnjak i gospodina Markova ne poznajem, pa isti na mene nisu ni mogli vršiti bilo kakav pritisak o zaposlenju, posebno iz razloga što „Dobergard“ kao vodeća srpska bezbednosna kompanija koja postoji u kontinuitetu od 2004. godine (od kada su se promenile mnoge političke partije), a kandidate sve to vreme selektira i prima isključivo na osnovu njihovih kvalifikacija i sposobnosti, ne na osnovu političke (ne)pripadnosti“, kaže se u odgovoru Đukića.

Miškov i Kostin, pak, tvrde da su potpisali ugovore, o čemu imaju mejl-prepisku sa Joksićem i Natašom Milatović, zaduženoj za kadrove u „Dobergardu“, koja im je objasnila da će biti zaposleni preko Agencije za zapošljavanje „Work and care Beograd“. I zaista, u njihovim radnim knjižicama, koje su nam pokazali, stoji da od 1. jula imaju zasnovan radni odnos sa pomenutom agencijom, koja iznajmljuje radnike „Dobergardu“!

„Vidi se da smo dobili posao i ne znam zašto sada tvrde da nisu ništa potpisali sa nama“, u čudu je Kostin.

Ovaj samohrani roditelj kaže da je ogorčen što su na takav način izigrani i što i dalje ljudi moraju da se zapošljavaju preko partija.

„Nisam član stranke, jer me malo interesuje, a zašto bi neko ko želi da radi i da pristojno živi od meseca do meseca od svoje plate, morao da bude član stranke. Mi smo razgovarali posle ovoga sa Stanislavom Hrnjak i ona nam je rekla da će nam pomoći da dobijemo drugi posao. Poslali su nas u novo javno preduzeće, a odatle na Pijacu, gde nam je šef Vlado Rodić ponudio da radimo na određeno u gradskoj čistoći“, svedoči Kostin i na kraju kaže da će pokušati da pokrene sudski spor i da se na sudu izbori za pravdu.

A Stanislava Hrnjak (SNS), članica Opštinskog veća, koju Miškov i Kostin navode kao nekoga ko je uticao da izgube već dobijeni posao, kaže da je u pitanju veliki nesporazum i da svu odgovornost snose ljudi iz beogradske firme „Dobergard“.

„Ta firma je i pre ove javne nabavke imala posao obezbeđenja zgrada Narodnog muzeja i Narodne biblioteke. I imali su zaposlene ljude. Nakon nekog vremena saznali smo od tih zaposlenih da mesečno dobijaju po 9.000 dinara i da im se ne uplaćuju doprinosi i staž. Mi smo reagovali i pozvali predstavnike ‘Dobergarda’ na razgovor. Saznali smo tada da su oni sa ljudima napravili ugovore o stručnom osposobljavanju za posao radnika obezbeđenja i na osnovu toga im isplaćivali taj sramni iznos. Tada smo im zapretili inspekcijskim nadzorom, ukoliko što brže ne isprave tu nepravdu i potpišu ugovore o radu. Ali, kako je uskoro trebalo da bude okončana javna nabavka, mi smo odlučili da sačekamo tih mesec-dva, uz obećanje iz ‘Dobergarda’ da će isti ljudi ostati zaposleni i da će imati stalni radni odnos. Međutim, oni su se očigledno polakomili da uzmu i pare od Nacionalne službe za zapošljavanje, pa su hteli da zaposle te momke. Mi smo reagovali, jer smo želeli da zaštitimo ljude koji su već radili na tim mestima i koji su bili oštećeni u prethodnim mesecima“, izjavila je za Kikindske Stanislava Hrnjak.

Iako su dvojica radnika na obezbeđenju Narodne biblioteke članovi SNS-a, ona tvrdi da ne postoje nikakvi partijski spiskovi za zapošljavanje, već da postoje u opštini spiskovi nezaposlenih Kikinđana, koji su u veoma teškom materijalnom položaju, a mnogi od njih su i samohrani roditelji, i da lokalna samouprava gleda da im nekako pomogne da dođu do radnog mesta.

„Tu ima i članova Srpske napredne stranke, naravno, ali i članova drugih stranaka, a većina nije partijski ni opredeljena. Trpimo svakodnevno veliki pritisak očajnih ljudi, koji nemaju kome da se obrate i dolaze u opštinu da mole za pomoć. Mi ne bežimo od njih, primamo i razgovaramo i pokušavamo da pomognemo u svim slučajevima gde je situacija alarmantna. Poznajem Aleksandra Kostina i znam da je samohrani otac i zaista sam se potrudila da im nekako pomognem, ali oni su već došli kod mene sa predrasudom da smo im mi oteli posao i u takvoj situaciji ruke su vam vezane“, kaže Hrnjakova.

A u zimu 2014. godine i firma Šovljanski gubi poslove u Kikindi. Opština je nakon isteka ugovora sa ovom firmom za obezbeđenje Kurije i zgrade Narodne biblioteke prvo nekoliko meseci sama angažovala radnike, a potom posao dobija „Dobergard doo“, firma iz Beograda, čiji je osnivač i direktor Dušan Đukić. To je i najozbiljnija firma koja se do sada pojavila na poslovima obezbeđenja opštinski zgrada i imovine. I na zvaničnom sajtu vidi se da se radi o većoj firmi – osnovana je pre 11 godina, sedište joj je na Zvezdari, a osim Beograda, posluje još širom Srbije, Crne Gore i Kosova. No, slučaj s početka 2015. godine govori da ni oni nisu imuni na pravljenje dogovora sa vlastima o zapošljavanju partijskog kadra.

Za šest i po godina 700.000 evra

Sve u svemu, po podacima do kojih smo došli zahvaljujući Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja, od polovine 2008. do kraja 2014. godine na usluge obezbeđenja dva opštinska javna preduzeća i osam ustanova (od kojih se četiri nalaze u istoj zgradi) potrošeno je skoro 80 miliona dinara, odnosno, blizu 700 hiljada evra. Dodajmo tome i procene da je u periodu od 2005. do polovine 2008. godine za tada obezbeđivana preduzeća i ustanove potrošeno oko 15 miliona dinara, i uzmimo u obzir da nam još uvek nedostaju potpuni podaci o troškovima Opštinske uprave (2005-2014) i Poljočuvarske službe (2010-2014), a oni su samo u 2014. godini zbirno iznosili pet miliona dinara, doći ćemo do cifre od preko 120 miliona dinara.

Potrošeno po firmama i ustanovama (u dinarima)

Sportski centar „Jezero“ (2008 – 2014) 20.818.688
Kurija – Muzej, Arhiv, Turist. org. i „Gusle“ (2008 – 2014) 14.526.556
Atelje CLPU „Terra“ (2008 – 2014) 12.754.730
Narodna biblioteka „Jovan Popović“ (2011 – 2014) 10.050.137
Centar za stručno usavršavanje (2010 – 2014) 8.521.032
JP „Autoprevoz“ (2009 – 2012) 6.872.203
JP „Toplana“ (2011 – 2014) 4.622.291

Nije se štedelo, naprotiv, sve govori da se razbacivalo, odnosno da je veći deo tog novca bespotrebno potrošen. Iako se mnogo ulagalo, niko se do danas nije potrudio da uradi bilo kakvu studiju o bezbednosti opštinske imovine i da se na osnovu nje procenjuje koje je objekte i komplekse neophodno obezbeđivati i sa kolikim ljudstvom, ili koje je dovoljno pokriti video-nadzorom. Simptomatično je da su sve vlasti u poslednjoj deceniji najavljivale da će podržati predlog policije da se sigurnosnim kamerama pokriju Gradski trg i važne institucije (Kurija, Biblioteka, Kulturni centar…), naročito zbog procene da bi ta ulaganja iznosila oko 100.000 evra, međutim to do danas nije sprovedeno u delo.

Ta činjenica a i sve prethodno navedene o sklopljenim ugovorima, agencijama i njihovim vlasnicima i angažovanoj radnoj snazi, kao i svedočenja bivših i sadašnjih članova partija, daje osnova za sumnju da je dobar deo novca preliven u partijske kase i džepove funkcionera i članova stranaka na vlasti.

Željko Bodrožić (VOICE&Kikindske)